Пратећи нит филмова везаних за образовање, данас желим да прокоментаришем овај филм у интерпретацији Рајан Гослинг, у једној од својих најдраматичнијих улога, игра учитељ који је остао без идеала и тонуо у један од главних проблема данашњице ... дрога.
'Пола Нелсон'је филм из 2006. године у режији Рајана Флека, чији су глумци предводили: Рајан Гослинг, Шарика Епс, Ентони Меки, Моник Керен, Тина Холмс, Колинс Пени, Џеф Лима, Нејтан Корбет, Тајра Квао-Вово, Розмери Леди и Никол Вичиус, покреће сценарио из руку Рајана Флека и Ане Боден.
Синопсис филма нам говори о Дану Дуннеу (Рајан Гослинг), млада учитељица из средње школе усред Бруклина чији високи идеали бледе и умиру пред стварношћу. Дан за даном, у својој расклиманој учионици, некако проналази енергију са којом инспирише своје ученике од 13 и 14 година да са обновљеним ентузијазмом разговарају о свему, од грађанских права до грађанског рата. У отвореној супротности са званичним програмом, а у корист дубљег и продорнијег третмана, Дан учи своје ученике какве последице има промена, на личним и историјским размерама, и како да мисле својом главом.
Без сумње, ово није само још једна прича у односу наставник-ученик. Ово није улога на коју смо навикли у овом жанру филмова, препуном „примерних” наставника који помажу ученицима у свакојаким ситуацијама, јер у „Пола Нелсону” налазимо пуста, напуштена учитељица, која није „пример“, зависник је од дроге и за њега се настава чини као последња сребрна линија... Треба да верује у подучавање да не би потонуо.
На другој страни улоге, у улози ученика, налази се девојка која са њим убрзо успоставља више пријатељски него образовни однос, а коју такође обележавају демони њеног живота, њене породице, она је и победио једног. У овом филму нема јунака чија се сировост и реалност види у свакој сцени и да је свом главном јунаку није без везе заслужио заслужену номинацију за Оскара за најбољег глумца. Филм одражава екстремну усамљеност у којој се налазе учитељ и ученик и отвара врата наде да виде да ли могу да је превазиђу или не.