Занимљив аустралијски предлог да је Ариел Клеиман „партизан“, иако од првог тренутка превише предвидљив.
У поређењу са филмовима попут 'Цанино' или 'Тхе Трибе', од почетка очигледно губе, мада то не значи да се велико дело сценарија мора занемарити при стварању универзума на рубу друштва.
Док су горе поменути 'Цанино' и 'Тхе Трибе' били револуционарни и по својој радњи и по свом облику, 'Партизан' је много класичнији и брзо наговештава какав ће бити врхунац.
Али и то има своје тачке у своју корист, попут велики глумац који режира дела Ариел Клеиман када је у питању рад са децом и очигледно добре представе шта вам ово даје и наравно Винцент Цассел који увек даје своју најбољу верзију у било којој врсти улоге, али посебно у онима спорнијег морала.
Такође треба напоменути, као и Сунданце фестивал на коме је био присутан, његов одлична фотографија, а то је да му је највећа независна филмска конкуренција дала награду за ову рубрику. Гледање филма на фестивалу у Ситгесу не иде му у прилог, јер иако може имати фантастичан додир, јасно је да се ради о драми која се много боље вреднује на такмичењима попут Сунданцеа која су више посвећена драми.
Оцена: 6/10