Била су времена пост пунк у Северној Америци, и имајући у виду чудну комбинацију моћног женског гласа - изванредног квалитета те обимне аутохтоне девојке, прилично удаљене од оне коју конзумира индустрија - са ваздухом Нови талас која је често карактерисала музику бенда, и са честим и суштинским присуством ретких, али добро остварених мелодија саксофона (што у неким баровима звучи као џез), квинтет је био ван контекста – да тако кажем – и сликом и звуком и можда због тога што су толико оригинални, невини и некомерцијални, данас их се нејасно сећа већина навикла да конзумира управо супротно.
Наслов локалног часописа би био онај који би сугерисао име ове групе: из њега се закључило да је „недостатак романтике„у граду Сан Франциско тих дана и на основу те идеје одлучили да се назову Ромео воид, остајући активни између 1979 y 1985.
Постојала су три фактора који су окончали њену обећавајућу каријеру: Уобичајена ревност осталих чланова према пажњи коју је певачица добила; недостатак подршке дискографске куће за тумача који, да тако кажемо, није био типични анорексичан са фарбаном косом; и постигавши извесну популарност и успех – на тачки добрих плоча – управо када је емитовање музичких спотова на телевизији почело да добија на замаху (а почиње ера слушања музике нашим очима…).
Ромео Воид - Никад не реци никад
http://es.youtube.com/watch?v=24U3qTG90RU