Дана 18. септембра, Шпански филм Мртве птице, типична национална продукција коју нико неће ићи да гледа у биоскопима јер њену продуцентску кућу није брига јер већ има „сву продату рибу” пре него што је пуштена у продају.
Мртве птице Израда је коштала милион евра, а Јунта де Екстремадура је обезбедила 200.000 евра да би се снимање углавном одвијало у Екстремадури. Ако овом новцу додамо и друге субвенције, имамо да је филм пре објављивања већ у потпуности плаћен.
И, иако касније само у биоскопима сакупи око 50.000 евра продајом телевизијама, ми већ имамо користи за продуцентску кућу са овим филмом.
Ово питање субвенција за прављење филмова тако лоше као што је ово требало би да се оконча јер само чине да шира јавност на крају мрзи националну кинематографију.
Па, после овог малог говора, да вам кажем да је филм режирао Шта волим да вам пишем о шпанским филмовима које нико неће ићи да гледа у биоскоп – мислим да ћете разумети иронију.
У овом случају је то филм мртве птице, у режији Гиљерма и Хорхеа Семпереа, а у његовој глумачкој екипи су Силвија Марсо, Едуардо Бланко, Алберто Хименез и Клаудија Фонтана.
Филм говори о животу у урбанизацији званој „Лос Пајарос“, заштићеној решеткама и разним безбедносним контролним пунктовима, где изгледа да само две породице живе удобно.
Када се појави мртва птица, а затим још једна и још једна, врло интимна осећања почињу да се појављују у свим ликовима у филму.