'Мали гласови', колумбијски анимирани документарни филм који је написао и режирао Јаиро Едуардо Царрилло.
Колумбијски биоскоп и даље тражи своје место, а овога пута доноси нам анимирани документарни филм под насловом 'Мали гласови', према сценарију и режији Јаира Едуарда Царрилла, то се рачунало у ко-режији са Осцаром Андрадеом и у уметничком правцу са Аделом Манотас.
Четири дечака између 9 и 12 година причају како је изгледао њихов живот у колумбијској унутрашњости и како их је насиље одвело у Боготу. Отац Маргарите је отет; Пепитова породица је била приморана да напусти свој дом; Јован је изгубио руку и ногу; Хуанито је отишао преварен да се бори против џунгле. Док гласови компонују мрачну и трагичну хорску причу, њихове приче илустроване су дечјим цртежима, анимираним изненађујућом разноликошћу техника. Све, штавише, без заузимања друге стране осим оне породичне љубави и позива да се заустави свако насиље; јер, како каже један од дечака, „сваки наоружан човек изазива страх“.
Као што смо рекли, 'Мали гласови' је а нови узорак колико нам колумбијски биоскоп може понудити (по прослављеним 'Пустош'), а то је због његових нових техника које нам причају приче које допиру до нас. Овом приликом то је први тродимензионални филм који су се усудили да створе у земљи, и ствари су прошле прилично добро.
Тако нас „Мали гласови“ упознаје са хиљадама деце која су кроз четворо деце претрпела реалност оружаног сукоба у Колумбији, како би нам омогућили да стекнемо представу о томе како су живели и које су њихове могућности. Тешко, али препоручљиво за одличну визију која нам је представљена. Укратко, причу коју препоручујем и коју сам вам већ испричао оставиће вас тужним, немоћним, огорченим и посрамљеним због наше врсте. Али упркос томе, постоји позитиван део, и то је порука коју нам ова деца преносе, да су након прошлих губитака и туга стекли невероватну мудрост.
Више информација - Ужасна напетост у 'Ел парамо'
Извор - лабутаца.нет