Film o Džon Patrik Šenli, sa Meril Strip i Filipom Simorom Hofmanom kao protagoniste, to me je zaslepilo. Zaista sam očekivao mnogo od glumaca, mada malo za argument da, kada je iznet sinopsis, oni koji su zaduženi za promociju filma nisu otišli predaleko. Drama koja je više od onoga što plakati i sinopsi sugerišu, i koja nas obavija u realnosti koja je danas već prilično daleka, ali to ne znači da prestaje da bude stvarna u mnogim sredinama severnoameričkog društva, jer ono što danas Oni su rezultat onoga što su bili.
Film se stalno vrti oko sumnje, kao što i naslov otkriva. Ali nije sumnja u to da li je uradio ono za šta se sumnja, već da neizvesnost seže na još veća i sveobuhvatnija mesta. A to je da se sumnja u ono što se čini istinitim, u ono što bi trebalo da bude istinito, o poverenju ili ne, o veri, o sumnji u verovanje ili ne, o sumnji u ono što je rečeno i u ono što je ostavljeno. Veliki je oblak neizvesnosti koji okružuje okruženja filma, i zatvara svakog od likova pod večitim „možda“, što neminovno na kraju nekoga slomi.
Besprekorna fotografija, koja sa velikom virtuoznošću i pretpostavljenom verodostojnošću (a ne možemo reći da je tako bilo) prikazuje komplikovano vreme još komplikovanijeg društva. Besprekorna režija, od reditelja čije ime nisam znao, a koji sada otkriva prethodne filmove koji malo inspirišu, poput «Živ", "Kongo", "Valcer lala".", међу другима. «Сумња„Preradio ga je iz dela koje je napisao Šenli, a nosi isti naslov.
A šta reći o glumcima to se ne zna. Oboje neverovatno, jer su obdareni talentom koji im omogućava da osciliraju između ovakvih uloga i drugih poput „Đavola Prada“, u slučaju Meril Strip, ili „Kapotea“ u slučaju Hofmana. Moram reći da su to dva virtuoza, čiji besprekoran rad kao i uvek daje filmu ono što mu različiti glumci ne mogu dati.
Za one koji nisu gledali film, zaista ih preporučujem.