U dijalogu sa engleskim novinarom Fil Hoad, Из новина Гардијан, nemački turski režiser Faith srodna, nedavno nagrađen na Kanskom festivalu za svoj film na drugu stranu, govori o svom bioskopu i svojim usamljenim likovima koji se kreću kroz globalizovanu scenu.
Bioskop 34-godišnjeg reditelja putuje vrućim temama, a da se nikada nije udaljio od sopstvenog identiteta i kontroverznog sukobe koje imigracija generiše u Evropi. После успеха Уза зид, 2004, postao je jedan od standardnih nosilaca nove turske kinematografije, i Njegov talenat je ove godine potvrđen i priznanjem na Kanskom festivalu.
На ту тему, Сродан napomene: „Uopšte mi nije prijatno sa etiketom imigracionog filma. Mislim da termin globalizacija to bolje objašnjava. To je kontinentalni dijalog."
Priča koja priča Na drugu stranu Inspirisano je dugim kopnenim putovanjem koje Сродан napravljen 2005. do Crnog mora: «Pročitao sam u hronikama Boba Dilana da je pevačeva baka iz Trabzona, blizu granice sa Gruzijom, i rekao sam sebi: 'moji deda i baba su odatle'. Ako je Dilan bio iz tog mesta, morao je da ode da vidi kako je.
U filmu postoji centralna tema koja je veza između generacija. О томе, Сродан каже: „Dotakao sam se te teme u svom prethodnom radu, ali je nisam razvio. Roditelji i deca imaju svoje sukobe, i evo mene, imam oca, ali odjednom imam i sina, i dolazim u sredinu, kao između Nemačke i Turske. Ja sam uvek u sredini.
„Moji filmovi vole samo avangardu. U Turskoj ima 60 miliona ljudi i avangarda od oko 200.000. U Nemačkoj, pak, ima samo dva i po miliona. Većina ih je postavljena iz ekonomskih razloga i radi rada. Oni ne potiču iz obrazovane sredine, tako da je publika za moje filmove verovatno 2.000 ili 3.000 ljudi“ direktor završava razmišljajući.
Intervju su prenele novine Clarin, sa prevodom Joaquína Ibarburua
izvor: Цларин