Пошто се већ неколико дана Фестивал независног филма одржава у различитим просторијама главног града Буенос Ајреса, или тзв. БАФИЦИ, искористио сам прилику да погледам и прокоментаришем неке од најреномиранијих филмова фестивала.
Једно од малих цоол изненађења на које сам наишао у суботу увече јеПродајем мртве«. Режирао Гленн МцКуаид, и рачунајући у глумачкој постави са Домиником Монаганом, Роном Перламом, Ангусом Скримом и Ларијем Фесенденом. Аргумент осцилира између жанрова општег знања. Вампирски терор, бизаран који не зна где озбиљност пролази (ако се деси) и комични тон који успева да што боље коегзистира претходна два жанра.
Прича је о двојици пљачкаша лешева, да их испоруче познатом Доктору народа (сместите се у северноамеричку еру њених почетака), који их тера да наставе да краду, све свежије и у већем броју, у размени за не пријави их полицији. Оба лопова су приморана да наставе свој посао, дуги низ година. Све док једне ноћи не наиђу на леш другачији од уобичајених. Са огрлицом од белог лука и колцем пробијеним кроз срце, оба протагониста не знају да су наишла на тек рођену жену вампира. А ослобађајући је из „вечног сна“, откривају да могу, предајући је Доктору, да окончају све своје проблеме, и тако наставе свој посао, на много опуштенији начин. Тако је појава „чудности” све чешћа, све док их јединствена прилика у животу не стави између камена и наковња, да би их, на крају, полиција ухватила и осудила на смрт.
Сада, са спектакуларном Уметношћу и фотографијом, аргумент постаје зрео. Он се чак ни не сналази добро са драмским ресурсима сваког употребљеног жанра. Комични тон који не престаје, иронија која не престаје, терор који не престаје. Филм који се може очекивати између кокица и брендираних газираних пића у веома комерцијалној просторији, а уз карту која је прескупа. Од оних филмова који забављају током адолесценције, јер све забавља у адолесценцији.
Мислим да би се, да су се потпуно кладили на хорор жанр, направили заиста добар филм. Али у овој тачки жанра «ни», мало емоција је било генерисано у гледаочкој публици, врло типично за Фестивал.