Како то обично бива, када ти кажу да је неки филм јако добар па га погледаш, то ти се не чини толико и чак ти се чини осредњим, али кад ти кажу да је филм лош и видиш то се дешава супротно.
Ето, то ми се десило са новим филмом цртача и творца стрипова Френк Милер који је дебитовао као редитељ са Дух, добро у Град греха био ко-директор са Роберт Родригуез.
Дух је филмска адаптација стрипа Вила Ајмера и, Франка Милера, сва магија стрипа се преноси у биоскоп, само морате видети неке од прелепих слика филма да бисте остварили овај додир, али филм То не успева, пре свега, у сценарију, со апсурдне сцене дијалога писане за петогодишњаке.
Дух Траје нешто више од 90 минута па је забавно, посебно за љубитеље стрипова, као у случају Град греха, али, понављам, понеки дијалози и заморни понављани дебели људи чине да филм уопште не блиста.
Што се тиче објављене интервенције од Паз Вега у филму се појављује само на два минута да одигра веома сензуалан плес и пољуби јунака.
Оне које имају више минута су лепе и секси Ева Мендез а и ова за коју кажу да је јако лепа, мада мени, плавуша, не изгледа тако Скарлет Јохансон.
Као негативца имамо свестраног Семјуела Л. Џексона као Хоботницу који, како каже, има осам свега и творац је хероја Духа, васкрслог полицајца, који ће бдети над својим градом, лика којег тумачи непознати Габриел Мацхт.