Сцена из филма "Чудо од Ане Сулливан" Артхура Пенна.
Данас започињемо нову серију у којој ћемо анализирати различите наслове филмова који су се са великог платна приближили свету образовања. У овом циклусу ћемо говорити о новијим насловима као што су 'Професор (одред)', али ћемо заронити и у класичније наслове, а управо данас ћемо почети да причамо 'Чудо од Ане Сулливан', филм који ће вас несумњиво јако узбудити. Филм из 1962. вреди, како због својих техничких података, тако и због поруке коју одаје.
Филм америчког порекла режирао је Артхур Пенн и представио је сценарио Виллиама Гибсона, који су мајсторски извеле Анне Банцрофт, Патти Дуке, Инга Свенсон, Андрев Прине, Катхлеен Цомегис и Вицтор Јори.
Његов синопсис нам говори о учитељ са трауматичним детињством који покушава да васпита глуву, слепу и нијему девојчицу. Мрачни комплекс кривице, због смрти њеног брата, тера педагога да се искупи кроз образовање девојчице. Када стигне у кућу у којој млада жена живи, среће породицу која је подржавала девојчицу како им се прохте, због немогућности родитеља да је могу образовати. Хелен се сматра несрећом природе која нема ремисије и са којом је немогуће успоставити било какву комуникацију. Само мајка је та која одржава благу наду. Тинејџерка са своје стране живи у потпуно свом страном свету. Не зна како да разбије овај балон све док не стигне Ана Саливан, која ће се са великим стрпљењем и строгошћу побринути за његово образовање. Али да би Хеллен могла комуницирати било би потребно чудо.