Критика "Тора"

Торо

Два брата се поново срећу после пет година. Један је био у затвору. Други је опљачкао опасну ограду и сада бежи са Дајаном, његовом младом ћерком. Њих троје су кренули на путовање кроз насилну, митску, дивљу и дивљу Андалузију. Путовање у коме се појављују старе ране прошлости и на коме су браћа принуђена да се помире да спасу своје животе.

Из овог дела премисе Кике Маилло усмерити нешто сасвим другачије на ева. Његов оригинални начин снимања биоскопа дао му је Гоју као награду, са шпанским научнофантастичним филмом. Добро су прочитали, шпански научнофантастични филм. И мислим да има неколико ствари које карактеришу овог редитеља. Прва би била та потреба која се чини да се морају снимати филмови којима није место у нашој земљи, до те мере да ризикујемо много, колико мислим да идемо против плиме. Такође је вредно напоменути да поврх тога жели да снима филмове са личним печатом, користећи технику да разликује фотографију и означену, алтернативну поставку. Ово друго би могло бити и област сценариста. Онда Рафаел Кобос (Минимално острво) навикли смо да стварамо алтернативне стварности у које се уклапају проблеми и мотивације онога што живимо из дана у дан. Крив је и сценарио који је успут мало остао. Претпостављам да је синергија са Фернандом Наваром била та која му је дала додир да створи ту дивљу и насилну Андалузију. Открили смо још један прелеп пример андалузијског цинема ноир-а.

Зато што нам је историја представљена у Малаги којом управља Хозе Сакристан. Лик који игра не жели да дозволи ученику који је био као син да побегне, свог вољеног Тора (Марио Касас). А однос између њих двоје, кроз филм, маестрално је интерпретиран. Два глумца и Луис Тосар испуњавају филм својим присуством. Уметничка режија је била задужена да ухвати неке андалузијске симболе без стереотипа. То је чудна ствар за коју мислим да никада није урађена. Можда Неонско месо Он то такође хвата са више тарантовским (сада кажу азијским) типом андалузијске кинематографије. Можда зато улога Тора одговара Марио Цасас, коју смо већ видели као главног јунака Карне де Неона. Али овај филм је више авангардни и ствара пејзаже измишљене у Андалузији грађевинарства и туризма, што делује постапокалитично и гротескно. И добро је јер нам се не приказује као памфлет друштвених захтева, већ као подлога за црну историју.

Постоји једна ствар коју само љубитељи акционог филма и ми који гледамо шпански биоскоп могу да цене. И мислим да би насилним сценама могао да позавиди и најбољи страни биоскоп. Можда их је било више и мислим да је филм изгубљен у емотивном заплету због недостатка буџета, надам се. Сигуран сам да је кухињска сцена, сцена хотела на крају филма уопште, коштала много, много новца. А тај ризик да чак и не стигне да плати рачуне треба захвалити продуценту Лопезу Лавињу, за кога сам схватио да веома воли да се упушта и ризикује са пројектима овог калибра. Уосталом, ово је биоскоп.

Са својим добрим и лошим стварима, Торо ради "нешто" у твојој глави. Неки од нас су отишли ​​у биоскоп са малим очекивањима и вратили смо се кући веома срећни. Можда је реклама у том погледу пропала. У Шпанији је потребно више оваквих биоскопа.


Будите први који ће коментарисати

Оставите свој коментар

Ваша емаил адреса неће бити објављена. Обавезна поља су означена са *

*

*

  1. За податке одговоран: Мигуел Ангел Гатон
  2. Сврха података: Контрола нежељене поште, управљање коментарима.
  3. Легитимација: Ваш пристанак
  4. Комуникација података: Подаци се неће преносити трећим лицима, осим по законској обавези.
  5. Похрана података: База података коју хостује Оццентус Нетворкс (ЕУ)
  6. Права: У било ком тренутку можете ограничити, опоравити и избрисати своје податке.