Поново још једна година у којој многи обожаваоци Евровизија викали су на друштвеним мрежама да „Ваша бака ће те видети следеће године!“ И то је да се још годину дана Шпанија вратила међу последња места такмичења. Лоша ствар ове године је то што је – а у овој сам се поклопио са многим људима – чинило се да је све кренуло на крешендо који је само погоршао ударац у зубе.
Али идемо од почетка. Док су многи евронавијачи гласно славили вест да ће бити Едурне наш овогодишњи репрезентативац, други гласови су дигли вапај у небо критикама да су увек лоше по здравље били "Тријумфи" и друге лепоте. Када је откривена његова песма 'Аманецер', критике нису биле ништа боље. Да ако је ужасно прилагођено писмо, да ако се све јако понавља, да ако је равно... ствари су већ постале ружне. Онда је изашао видео клип и скоро људи су изашли са бакљама на улицу.
Када су почеле пробе, анксиолитици су почели да падају. Глума није успела да заблиста и глас Едурне, иако је имала јако лепих тренутака, имала је и лоших. Али, и ту је дошло изненађење, Едурне је синоћ успео да изненади многе од нас који смо предали вече спектакуларним наступом. Одједном се учинило да нема ништа од Едурне од проба, све је била снага - у неким тренуцима необуздана, да - чак и емоција, јер се причало о сузи која јој је текла низ лице чим је почела да пева. Како би моја мајка рекла: "Косе као шиљци, хеј". Када се наступ завршио, многи од нас су видели да је Шпанија у доброј позицији... све док нису дошли гласови и прошло је од гласања за нас до времена, остајући на позицији 21 од 27 који су синоћ учествовали. Како би то могло бити? За многе, многе фанове, Едурне је био бриљантан. Још једном морамо да једемо срање да већина земаља има скоро усаглашене гласове? Па, то ће бити то. Зато више волим да останем са добрим укусом Едурнеовог наступа.